Радно ангажовање

Ситуација у погледу радног ангажовања је још алармантнија.

5,1% запослених
28,2% су пензионери
28,2% су издржавана лица
21,4% лица која траже запослење

Ако скупинама које нису запослене придружимо и ученике и студенте (12,6%), добија се податак да 90% особа са инвалидитетом «зависи» од социјалних трансфера. Запослена је тек свака двадесета особа са инвалидитетом, односно само 5,1%. Ако се има у виду да је запошљавање изузетно отежано, може се претпоставити да једна петина особа са инвалидитетом која тражи запослење има више шанси да буде категорија “хронично незапослених” него да уђе у свет рада.

Особама са инвалидитетом је изузетно отежано укључивање у свет рада и то је, свакако, нејдискриминативније подручје за особе са инвалидитетом. Искљученост из сфере рада је, такорећи, нормална.

Друго истраживање Центра за самостални живот инвалида Србије “Квалитет запослености особа са инвалидитетом“ показује да чак и кад се радно ангажују, без обзира на то што имају запослење, особе са инвалидитетом у великом броју срећу се са низом проблема у многим областима живота (задржавање посла, транспорт, дговарајућа помагала) тако да могућност да раде није значајно умањила тешкоће са којима се ове особе срећу.

Запошљавање

По врсти инвалидности највећи је број запослених особа са инвалидитетом су они којима веома мало или никако није потребна подршка за обављање активности свакодневног живота, док се у веома малом броју запошљавају особе са већим степеном инвалидитета и оних којима је потребна подршка трећег лица. По правилу особе са инвалидитетом у највећем броју се запошљавају у ниско акумулативним делатностима (прерађивачке), па су и надокнаде у тим делатностима мање. Скоро половина радно ангажованих особа са инвалидитетом доприноси укупном породичном буџету више од осталих чланова породице, што значи да живе углавном у породицама са малим приходима.

Када је реч о приходима, око једне трећине запослених особа са инвалидитетом има приходе мање од прихода особа без инвалидитета који раде на сличним или истим пословима. Ако се узму у обзир задовољавајућа структура образовања запослених особа са инвалидитетом и бројне специфичне тешкоће које особе без инвалидитета немају, јасно је да су запослене особе са инвалидитетом у неповољнијем положају од запослених особа без инвалидитета, тј. да постоји дискриминација у односу на инвалидитет и вредновање посла.