Oсновни подаци
Положај особа са инвалидитетом, у многим земљама у свету, а посебно у неразвијеним земљама, није на завидном нивоу. Особе са инвалидитетом су маргинализована група и представљају једну од највећих мањинских група. То је популација са највишом стопом незапослености, ниском образовном структуром и са ниским приходима или пак без прихода. Један од главних разлога неповољног положаја особа са инвалидитетом је недостатак сервиса и социјалне подршке и искљученост од стране локалних заједница.
Према подацима Светске здравствене организације (World Health Organizaton – WHО) осам до дванаест посто светске популације чине особе са инвалидитетом (просечно 10%). Дакле, у свету данас живи око 650 милиона особа са неким обликом инвалидитета. Ако узмемо у обзир и чланове њихових породица, које инвалидност погађа директно или индиректно, онда можемо рећи да 25% светске популације на неки начин осећа последице инвалидности, или око 2 милијарде људи.
Гледано глобално, цифре су поражавајуће: око 20% најсиромашнијих особа на Планети чине баш особе са инвалидитетом, а од тога око 80% живи у земљама у развоју; 98% деце са инвалидитетом у земљама у развоју не похађају школу; стопа писмености одраслих особа са инвалидитетом је тек 3%. Особе са инвалидитетом су најсиромашније међу сиромашнима. Један од 10 Европљана има неку инвалидност физичког, сензорног, менталног или психичког карактера, односно 40 милиона људи. Постоје државе у којима 90% деце са инвалидитетом не преживи двадесету годину. Такође, оно што додатно усложњава ово питање јесте и чињеница да инвалидност доноси посебне тешкоће за жене, децу, старе, избеглице и друге маргинализоване групе, чиме они постају двоструко или вишеструко маргинализовани и дискриминисани. Низак ниво образовања и запослености, повећани трошкови живота услед инвалидности, различите врсте препрека које онемогућавају укљученост у редовне животне токове, изолованост, невидљивост, недовољно развијене службе подршке и друго – само су неки од разлога често вишеструке маргинализације и дискриминације.
Сиромаштво особа са инвалидитетом има и других карактеристика. На пример, сиромаштво жена са инвалидитетом носи посебне специфичности, чиме су оне додатно маргинализоване. За жене са инвалидитетом којих у свету живи око 300 милиона, се каже да су “најсиромашније међу сиромашнима”, да имају значајно мања примања у поређењу са женама без инвалидитета, да најчешће живе на граници или испод границе сиромаштва.
Мајчинство
У развијеним земљама, са продужењем животног века и подизањем квалитета живота, процентуална заступљеност особа са инвалидитетом у општој популацији још је већа. Према подацима Еуростата из 2001. године, око 14,5% становника Европске уније има неки облик инвалидитета.
Демографски трендови указују на тенденцију старења европске популације, при чему се процењује да ће четвртина, тј. 25% популације, до 2010. године бити старија од 60 година, а 30% до 2020. године.
Такође, већина процењује да ће проценат људи са инвалидитетом до 2020. године у европској популацији порасти са садашњих 14% на 20%, што је петина укупне популације. Стога постоји опасност да ће са прогресом у 21. веку све више грађана бити на неки начин дискриминисано, будући да им, уколико не дође до радикалних промена - праведније прерасподеле друштвеног богатства и промене друштвене свести, неће бити омогућено да имају приступ и да користе благодети које развој друштва доноси.